Razgovor se zakuvavao, a ja sam nastavio sa savetima: „U redu, moraš smisliti način da kažeš Jelici ono što sam ti upravo rekao. Ako se i ona napali na te reči, onda verovatno možeš krenuti napred.“
Marko je klimnuo glavom: „Mislim da je to dobra ideja. Ali nemam pojma odakle da krenem nakon toga.“
„Pošto si tražio moje mišljenje, mogao bih nastaviti. Ti me naravno prekini i remi mi ako želiš da prestanem?“
„Ti si dobar prijatelj. Verujem ti i cenim tvoje savete. Čak i ako previše objašnjavaš. Samo napred.“
„Prvo pitanje je – pronalaženje prave osobe. Osoba kojoj se može verovati da zadrži vaše poverenje i da ne priča o tome šta se desilo, nikada nikome. To je ogromno poverenje. On mora dokazati da je osoba od poverenja a to znači – testiranje. Mora biti ljubazan. Mora odmah da stane i ode odatle ako se to od njega zatraži. Bez pitanja. Kada pronađeš tu osobu, moraš imati kontrolu. Jelica mora znati da će biti bezbedna. Pošaljite decu baki i deki za vikend i pozovite momka u svoju kuću. Jelica takođe mora znati da si u blizini. Ako ne želiš da gledaš, moraš u najmanju ruku moći da čuješ sve. Ako pozove pomoć, moraš odmah biti tamo.“ 
Sačekao sam da sve to upije pre nego sam nastavio: „Moglo bi joj biti ugodnije ako nosi povez preko očiju. To zahteva viši nivo poverenja sa njene strane. To joj takođe omogućava da se vrati u svakodnevni život bez straha da će prepoznati tipa. Ne znam da li joj prija vezivanje, ali vezivanje ruku za krevet takođe bi mogla biti dobra ideja. U žaru trenutka ruke bi joj mogle odlutati, skinuti povez sa očiju ili dodirnuti lako prepoznatljivu osobinu partnera. Na primer, bradu ili brkove. Vezati je nečim što joj neće povrediti zglobove. Takođe su potrebne sigurne reči. Predlažem jednu za „Stop“ i jednu za „Dosta je „. Konačno, ona sme da govori, ali njen partner ne sme. Verovatno bi prepoznala njegov glas.“
Marko je izgledao pomalo zbunjeno: „Zašto bi joj trebala reč za zaustavljanje?“
„Ko god da ima sreće da uđe u nju, mora biti ljubazan, pažljiv i fokusiran na njenu radost. Ona zaslužuje apsolutno najbolje. Njegove potrebe su sekundarne. Ako joj ne prija, ako je grublji ili nešto, ona mora da jasno da do znanja da je bilo dosta. Detalji su važni iz dva razloga. Oni vam pomažu da budete bezbedni i srećni i teraju vas da razmislite o tome šta radite. To je najjednostavniji i najsigurniji izbor. Možete izabrati da se pozabavite detaljima i zaista se prepustite uživanju u iskustvu. Moglo bi biti sjajno. Možda pak ne bude. Upravo sam ti bacio mnogo informacija. Nadam se da si dobro zabeležio.“
Oboje smo bili prilično zbunjeni u ovom trenutku i to nam se učinilo smešnim. Iznenada smo se smejali kao idioti. Nedugo zatim zateturao je preko dvorišta i ušao u svoju kuću. Siguran sam da je razgovarao sa njom u roku od nekoliko minuta od ulaska. Znaću da su ozbiljni u vezi sa tim ako ponovo pokrene temu. Nadam se da hoće.
Naravno, do sada vam je svima postalo jasno da bih voleo da ja budem taj momak! To se nikada neće dogoditi u stvarnom svetu, ali svakako mogu o tome maštati. Shvatam da maštam o vođenju ljubavi sa gipkom mladom ženom. Nešto u čemu sam se radovao dok sam bio mlađi. Nešto što sam znao da se nikad neće ponoviti. Pretpostavljam da kako izgleda starenje. Zaista ne mislim da su to godine. Mislim da je to usamljenost i tuga od tolikog gubitka. To dodaje težinu mojim ramenima i ponekad pomislim da ne mogu da napravim još jedan korak. Ali uvek ga napravim. Uvek napravim sledeći korak. Izdržaću. Voleo bih samo da bi moglo biti mnogo zabavnije.
——————–
Petak. Uživam u finom konjaku sa svojim prijateljem Markom. Primećujem da želi da priča o nečemu toliko jako da njegov jezik pokušava da probije rupu kroz zube.
„Marko, ponašaš se kao da želiš da pričaš o nečemu.“
Marko se nasmejao: „Previše je očigledno, zar ne? Mnogo sam razmišljao o onome o čemu smo razgovarali. Želeo bih da ponovo prođem kroz detalje samo da se uverim da nešto nisam propustio. Imam fotografsko pamćenje, ali možda je od prošlog petka ponestalo filma “.
Rekao sam mu sve što sam mu rekao prošlog petka, gotovo reč po reč. Vodio je beleške, ali mislim da je to radio kao paravan. Skupljao je hrabrost da nešto kaže. Na kraju je uspeo da izusti: „Cilj je učiniti ovo iskustvo neverovatnim jer ona to zaslužuje. Sve zavisi od momka. Momak mora biti sam i neko kome možemo verovati. Čist, ljubazan, pažljiv i usredsređen na njenu radost više nego na svoju.“
Klimnuo sam glavom: „To je to… ukratko.“
„Tražio sam tog tipa. I našao sam jednog momka koji zadovoljava sve kriterijume. Pa, sve osim samog kurca. Još ne znam za to. Nisam ga video.“ – nasmejao se Mare kiselim osmehom.
Bio sam pomalo zbunjen: „Pa, zašto pričaš sa mnom o tome? Razgovaraj sa momkom.“
Marko mi se nasmešio: „Znam da imaš onaj metar za merenje ovih tvojih figura. Koliko ti je dugačak kurac?“
Pogledao sam ga u oči: „Ako je ovo neka bolesna šala, nikada ti neću oprostiti.“
„Ne bih bio tako zao ni prema strancu a kamoli prema prijatelju. Ozbiljan sam. Zadovoljavaš sve kriterijume, a Jelica te poštuje najviše na svetu. Imaš životno iskustvo i siguran sam da usled toga umeš da zadovoljiš ženu kao malo ko.“
Sranje! Skoro sam pao sa stolice, „Prihvatam! Definitivno prihvatam!“
„Super! Drago mi je da to čujem… Aaaa oprema?“
„Slušaj, ako misliš da ću izvaditi kurac i gledatii te dok se trudim da ga nadrkam, poludeo si.“ To je izazvalo nalet smeha.
Kad smo se smestili, rekao sam mu: „Poslaću ti sliku kasnije.“ Ubrzo nakon toga poleteo je kući.
Pojurio sam do svoje kuće i obrijao se. Obrijao stidne dlake, jaja i sve ostalo. Mislio sam da je dobra ideja imati čist pejzaž. Moram da budem svilenkasto gladak. Posle večere vratio sam se u radnju. Malo sam razmislio o svemu i sijalica je zasvetlela. Izrezao sam rupu u komadu belog kartona i pripremio mernu traku. Telefon u jednoj ruci i metar u drugoj i pomislio na Jelicu.
Ubrzo nakon toga sam utvrdio da mi treba veća rupa. Nakon prilično bolnog podešavanja rupe bio sam spreman. Stajao sam ponosan kada sam kliznuo žutom trakom pored penisa. Bilo je potrebno nekoliko pokušaja da bi dobio odgovarajući ugao za sliku. Nikad ranije nisam merio svoj penis. Uvek se činilo da radi posao i nikada nisam osećao potrebu. 
Još uvek ne znam da li je 17cm dugačko. Slikao sam ga. Uspeo sam da očistim osvetljenje i zamaglim pozadinu. Rezultat je bio penis, proboden kroz karton. Nije bilo očiglednih naznaka mog identiteta. Poslao sam to Marku. Izvadio sam karton i bacio ga na sto. Tada sam počeo razmišljati o slici. Pitao sam se da li će joj se svideti.
Nedugo nakon toga sam čistio spermu sa stomaka i grudi. Poslao sam tekstualnu poruku Marku sa pitanjima. Gde su njene omiljene erogene zone? Da li voli lagano grickanje, lizanje? Ako da, gde? Da li voli masažu? Je li škakljiva? Ako da, gde i koliko osetljivo?
Bilo je mnogo pitanja. Želeo sam unapred da znam sve o njenom telu. Nisam želeo da uradim nešto što bi je poremetilo. Želeo sam da dodirnem njeno telo i želeo sam da svaki dodir bude prijatan. Takođe sam znao da će pravo otkriće početi tek kada je dodirnem, bez obzira na odgovore koje dobijem od Marka.
KRAJ 2. Dela
