Budimo realni, žene su krajnje zanimljiva i čudna bića, imaju svoja interesovanja, nagone, poroke… i svaka je specifična na svoj način, ali neke stvari su im svima zajedničke – sve vole šoping! Da, imam pravo to da kažem jer sam i ja jeli jedna od njih. Krpice, tašnice, šminka… i naravno ono o čemu i Ceca peva – cipelice.
To je posebno izraženo kod žena u… pa da kažem srednjim godinama. Nisam od onih koje ih kriju i mojih 45 godina uvek sa osmehom izgovorim i ponosno ih nosim. Tu je koje kilo viška tu je malo veća zadnjica (mada koliko vidim to u današnjem svetu i nije minus), tu je i gravitacija koja pomalo utiče na grudi, po koja seda vlas, ali ništa što malo šminke, farbe i moderan brus ne mogu da reše.
No, da ne preteram sa uvodom, to sam ja – Marina, žena, majka, uskoro i baka, i da volim VOLIM cipele. Muž uspešan biznismen tako da nemam potrebe da radim i slobodno vreme provodim u ekskluzivnom butiku koji drži naš kum i mužev dugogodišnji prijatelj i partner. Kao što dolikuje, on svojoj kumici uvek izađe u susret sa popustima i sa uslugom. 
Dan je bio paklen pa sam u tankoj letnjoj haljinici jednog popodneva odlučila da posetim butik u nadi da ću pronaći nove cipele za rođakinu svadbu koja se približavala. Nalickana i skockana ušla sam u ogroman butik koji je (hvala Bogu) bio opskrbljen klima uređajima i napokon su kapljice znoja prestale da mi se formira na čelu.
Kum: „Dobrodošla kumo.“ – zagljaj, poljubac, osmeh.
Marina: „Kume kod tebe uvek gužva.“
Kum: „Znaš kako je jebiga, leto stiglo, nove kolekcije… ma posla haos. Idem ja žurim sa kumašinom da se vidim neki posao vamo tamo. Sad će Markić da dođe da te usluži a ja palim. Maarkooo… aj vamo! Vidimo se kumo.“ – okrenuo se i otišao.
Preda mnom se ubrzo ukazao Marko, kumov sin. Mali bogataš nema šta, čak je i zlatan lanac stavio preko majice čisto da se pokaže. Onako mlad sa bradicom visok crn… dosta se promenio od kada sam ga poslednji put videla.
Marina: „Mare, otkud ti? Nisam te videla ne pamtim… nisi na fakultetu u BG-u?“
Marko: „Ma sjeb… obnoviću godinu kumo, a možda i batalim. Nije to za mene. Kako si ti? Kako ti mogu pomoći?“
Marina: „Ma ide Sanjina svadba kao što verovatno znaš, sve sam kupila još samo cipele.“
Marko: „Da čuo sam za Sanju. Gledaću i ja da naiđem ako stignem.“
Marina: „A devojka? Oćeš povesti curu?“ – namignula sam mu dok smo koračali ka delu butika sa novom kolekcijom cipela za leto 2021.
Marko: „Devojka? Kumo znam ja bolje od toga nego da se vežem za neku glupaču.“
Svakako odgovor koji nisam očekivala. Bio je pun sebe, ego mu je bio velik i izražen, ali nije bio takav kao mali, naprotiv. Izgleda da pare zaista umeju da promene ljude koliko god godina imali.
Marina: „Zezaj ti zezaj… kad se zacopaš ima da budeš najveći papučar od svih.“ – štipnula sam ga po obrazu i sela u fotelju ispred koje je bilo ogromno ogledalo, okruženo raznim modelima cipela.
Marko: „Ha.. videćemo. Tu ti je Prada, tu su ti… ma znaš i sama. Ja sam u blizini, ako treba pomoć, drugi broj, šta god, viči.“
Nisam žurila. Cipele su moj fetiš, moja strast i zavisnost. Sedela sam i gledala, upijala, mirisala, probavala… bila sam u svom svetu, u elementu.
Marko: „Evo kapućino kumo, da se malo okrepiš. Jesi našla šta zanimljivo?“ – pružio mi je topli napitak.
Marina: „Pa izdvojila sam nekoliko pari… jel bi bio srce i pomogao mi… broj 37 od ovih, i ovih…. i ovih… za sad.“ – klimnuo je glavom i ubrzo učinio šta sam mu tražila.
Kada se vratio, umesto da mi ih preda i udalji se, on je čučnuo preda mnom i namestio cipele tako kao da želi da mi ih obuje. Zbunila sam se jer nije bilo reči, ali sam shvatila šta želi i svoje golo stopalo sam mu pružila. Gledao je par sekundi u njega, u nežnu kožu i nalakirane nokte… a potom je svojom šakom smelo i osećajno obuhvatio deo oko tetive i lagano mi obuo cipelu.
Bio je čudan. Delovalo je kao da ne diše… kao da ne trepće… progutao je pljuvačku, blago nečujno uzdahnuo i zadržao vrhove prstiju na listu moje noge.
Marina: „Hvala Mare, divan si.“ – ustala sam i probudila ga iz sna.
Marko: „Da.. khm.. sad prošetaj čisto da vidimo… jel broj odgovara.“
I šetala sam… a on je gledao. Svaki korak, svaki pokret, svaki udarac štikle o pod je upijao. Okrenuta leđima od njega, na ogledalima ispred sebe videla sam ga u odrazu kako je diskretno prošao rukom po donjem delu stomaka. Kao da je hteo i niže, ali suzdržao se. U očima sam mu videla žar, nije bilo sumnje u to. I iskrena da budem – nisam ostala ravnodušna….
Marina: „Markić… malo kao da me stežu… jel bi ih…“
Marko: „Naravno, sedi kumo, sad ću da ih otpustim.“
Lagala sam. Bile su savršene. Kako i ne bi bile, koštale su koliko i nečija godišnja plata… ali želela sam da ga gledam… da ga ponovo osetim na sebi.
Sedela sam dok je oprezno rešavao „problem“ ali nije se ustručavao da me pomazi i po listu, i po prstima, tabanu, petama… Vlažna više nisam bila na čelu… ali negde drugde jesam. Bio je opsednut…
Uz blago oklevanje odlučila sam da oprezno razdvojim noge, tek tek da primeti moje gaćice. I primetio ih je… sklanjao je pogled, ali moje oko je bilo precizno i sve je primećivalo. Razdvojila sam ih još malo… Osetila sam svoj miris… osetio je i on.
Marina: „Lepe su?“ – upitala sam tiho dok je on čučao i mazio mi noge.
Marko: „Da… baš ti lepo stoje.“
Marina: „Ne cipele… ne mislim na njih.“ – pomilovala sam ga po kosi i još malo razmakla noge.
Gledao je u moje svilene roze gaćice koje su odisale sokovima i intimnim mirisima. Počeo je da bulji u moje međunožje i privukao je vrh cipele na svoj probuđeni ud. Trljao je vrhom cipele svoj kurac i bez reči gledao dok se na mojim gaćima sve više i više skupljalo sokova… curela sam!
Marko: „Prelepe su… zaista…“
Nažalost (ili na sreću) postali smo upadljivi i sumnjivi u prepunom butiku. Želela sam da se sklonimo negde.
Marina: „Kabina Marko… za presvlačenje… jel bi hteo da… da ih vidiš izbliza?“
Koristeći kutiju od cipela kako bi sakrio nabreklu muškost ispod pantalona, ustao je i uputio se u malenu kabinicu za presvlačenje. Drhtećim i sporim koracima, pratila sam ga. Ušli smo, navukli zavesu, i ja sam odmah sela na stolicu dok je on sada već bez ustručavanja stiskao svoj sakriveni kurac.
Marina: „Sviđaju ti se moja stopala?“ – izula sam cipele i ispružila noge ka njemu.
Marko: „Nemaš pojma koliko. Tako su nežna i seksi… tako lepo mirišu.“ – klenknuo je i prišao licem.
Prvo ih je mirisao, dodirivao nosem i vrhovima usana. Ne mogu da se setim kada sam bila uzbuđena toliko kao tog dana u toj skučenoj kabinici.
Marina: „Poljubi ih, radi šta hoćeš sa njima… ali pokaži mi ga.. oslobodi ga.“
Ne skidajući usne sa mojih prstića, otkopčao je šlic i kroz njega provukao svoj nabrekli organ. Mlad, obrijan, napet… Vene su bile ispunjene i pulsirale su duž kožice koja se završavala na dnu crvenkaste mokre pečurke. Jebote kakav miris! Toliko je bio mokar da sam jasno osećala arome tople kurčine.
Dok je jednom rukom mazio moje noge, listove, butine… drugom rukom je nadrkavao kurac a u njegovim ustima našla su se tri moja prstića. Sisao mi je nožne prste, lizao mi tabane i drkao – prizor koji me je toliko raspalio da sam momentalno sklonila gaćice u stranu i počela da istražujem svoju pičkicu nemirnim rukama.
Marina: „Sisaj ih kumče moje… tako… poliži me uhhhh…“
Bio je ekspert u dodirima jezikom po mojim nogama. Klizio je njime od vrhova prstiju sve do mojih kolena. Džaba je bila i klima i sve, počela sam da gorim!
Marko: „Uzmi ga kumo… obgrli ga svojim stopalima… jebeno te želim!“
Uhvatila sam ga za obraze, primakla ga i počela da ga ljubim i sisam mu jezik a svoja stopala sam namestila oko njegove alatke. Drkala sam mu kurac stopalima… i zanimljivo, iako to nikada do tada nisam radila, imala sam savršenu kontrolu i odličnu tehniku… instinkt valjda.
Marko: „Čvršće kumo… jače, slobodno… kako si jebeno mekana.“ – haljina mi je u tom trenutku završila oko pojasa i kumić je počeo da se sladi mojim grudima i krutim bradavicama.
Marina: „Ahhhh…. sisaj me…“ – pazila sam da budem tiha ali sam uveliko gubila kontrolu.
Njegov kurac je pulsirao među mojim tabanima, postajao je sve čvršći sve topliji. Nisam smela dozvoliti da svrši pre vremena… to je bio jedan trenutak… trenutak koji se možda više nikada neće ponoviti i morala sam nešto da preduzmem. Praktično sam ga oborila na pod i stala pred njim.
Marina: „Lezi na leđa… želim da okusiš još nešto lepi moj… želim da osetiš ukus kumine pičke dok ti ga sisam…uhhh kako ga želim u svojim ustima. Jel može?“ – naravno da nisam tražila nikakvo odobrenje.
Namestila sam se u pozu 69 i nabila mu picu na lice a zatim se spustila i obgrlila mu kurac usnama. Lizao je kao u transu dok sam mu ja mesila jaja rukom i gutala mu kurac. Ukus i miris sjajni, kao što sam i mislila. Mlad, tvrd ukusan penis je nestajao u mojim ustima… gušila sam se, zagrcnula milion puta.. ali nisam mogla da prestanem i da usporim! Mnogo pljuvačke, mnogo jezika, mnogo lizanja i poljubaca. Bila sam kao gladna kučka koja nije osetila kurac mesecima, godinama! 
Pička mi je gorela i ne znam kako sam uopšte uspela da se pridignem ali sam u pozi obrnute kaubojke prešla sa njegovog lica na njegov tvrdi organ. Gledala sam ga preko ramena dok sam se polako spustala na njega mokrom pičkom. Bio je sav musav od sokova i crven u licu dok je gledao svoju kitu kako nestaje u meni.
Marko: „Ufffff… nabij se kumo.. jače!“
Počela sam da jašem i da se nabijam dok mi je on mesio guzove i pljeskao me. Nema sumnje da su se zvuci čuli spolja ali koga je boleo kurac! Osim možda mog Marka jer ga nisam štedela. Stezala sam mu ga vaginalnim zidovima i jaukala dok me je udarao po guzi.
Marina: „Ah, ah, ah….“
Svršavala sam na mlad kurac svog kumića! Droljasta, kurvanjska izjava jedne supruge, majke i uskoro bake? Da… ali nemam ni trunku kajanja!
Marina:“ Uhhhh… znam šta želiš…..“ – sišla sam sa njega i namestila se tako da mu drkam kurac stopalima mnogo jače i žešće nego ranije.
Marko: „Ahhhhh….“ – mlazovi su krenuli i počeli da prekrivaju moja stopala.
Bila sam potpuno ulepljena i topla. Količina ejakulata je bila ogromna kako i dolikuje mladom zdravom momku punom energije. Ali to nije bio kraj.
Dolazeći do daha, Mare se sagnuo i pokupio spermu svojim jezikom a zatim krenuo ka mome licu. Ponovo bez reči ja sam ga potpuno razumela. Otvorila sam usta i on je preneo svoju tečnost u moja usta. Nasmejana, pogledala sam ga i progutala pre nego je počeo strastveno da me ljubi.
*
On je prvi izašao i izgubio se negde iza pulta a ja sam se nekako uredila i vratila se među moje drage cipele. Tada se pojavio i kum.
Kum: „Kumo, još si tu? Jesi izabrala?“
Marina: „Uhhh… izabrala i to nekoliko pari. Šta kažeš na ove?“
Kum: „Auuu jes da su najskuplje al su i najbolje. Obožavam lepe cipele na ženskim nogama.“
Marina: „Ouuu.. dakle iver ne pada daleko od klade?“ – podmuklo sam dobacila.
Kum: „Hmm? Šta reče kumo, nisam razumeo.“
Marina: „Ma ništa… ja sebi u bradu nešto… ljubim te kume pa se vidimo na svadbi.“
KRAJ 1. Dela
