Rob, tako ćemo ga zvati jer zaista ne zaslužuje pravo ime, iako ga mora imati van privatnog života, došao je kući sa posla u 14:30. Ništa nije bilo drugačije, pa je krenuo prema svojoj uobičajenoj i zahtevnoj rutini. Izuo se i smeđe radne cipele je uredno stavio na donji nosač cipela. U svojoj spavaćoj sobi je skinuo odeću sa sebe; zatim je usledilo odlaganje čarapa, pantalona, košulja i donjeg veša u korpu za veš.
U kupatilu se olakšao, bideom je očistio guzu i vlažnom maramicom dvaput proverio čistoću. Zadovoljan što je njegovo telo bilo dovoljno čisto da prođe inspekciju posegnuo je za potrebnom odećom. Par gaćica visio je na kuki pored sudopere. Gaćice su, naravno, pripadale njegovoj Gospodarici. Prema pravilima, Gospodarica bi svako jutro menjala gaće, oblačeći novi par, a par koji je nosila dan i noć pre toga stavljala bi na udicu. Rob bi trebao nositi prljave gaćice od trenutka kada se vratio kući do buđenja sledećeg jutra.
Međutim, rob nije mogao da nosi gaće onako kako mislite. Rob je stavio gaće na glavu i prebacio područje međunožja preko lica. Tkanina koja je prekrivala Gospodaricinu macu uglavnom se poravnala s njegovim ustima, a područje koje je prekrivalo Gospodaricino dupe poravnalo se sa njegovim nosom.
Gaćice su bile dovoljno male da su mu se prilegale preko glave i nije ih trebalo držati na mestu. Potpuno obučen, zgrabio je Gospodaricinu prljavu korpu za veš i ušao u vešeraj. Bio je ponedeljak, a ponedeljak je bio dan kada se Gospodaricine delikatese peru. Odneo je korpu sa gaćicama i ostalim rubljem u praonicu, a odevne predmete je stavio u mašinu za pranje veša. Napunio je mašinu deterdžentom i omekšivačem, zatvorio vrata i izašao.
Kao Robu njegov posao je bio da osigura da su svi poslovi završeni pre nego što se Gospodarica vrati kući. Jednom je prošetao kućom kako bi je uredio po odgovarajućim standardima. Kada je bio siguran da neće dobiti kaznu, usredsredio se na kuhinju i večeru. Takođe je posao robova bio da pripreme i naprave večeru, što je i počeo da radi.
U 17:15 Gospodarica je parkirala svoj automobil u garažu i ušla u kuću. Osetila je ukusan miris i znala je da joj Rob kuva večeru. Uputila se do kuhinje i pronašla Roba kako na sebi nosi prljave gaćice na glavi – potpuno go – i kako pere sudove. Prišla mu je, nasmešila se, omotala mu desnu ruku oko prsa, stavila mu levu ruku na dupe, zabila kažiprst u njegovu rupu, i stisnula obe ruke da dovrši zagrljaj.
Poljubila ga je lagano u obraz.
„Zdravo Robe.“
„Zdravo, Gospodarice.“
„Moje torbe su u autu. Idi po njih i stavi ih na pravo mesto.“
„Da, Gospodarice.“ – Rob je postupio tačno onako kako mu je rečeno, napominjući da će večera biti gotova kad se vrati.
Dok je šetao, vetar stvoren njegovim pokretom podsećao ga je na Gospodaricin miris pičkice na gaćicama koje je nosio. Nakon što je uzeo njene torbe, smestivši ih u sobu, vratio se u kuhinju. Gospodarica je stajala u kuhinji mršteći se na licu. Na podu ispred nje bilo je 6 pari prljavih gaćica.
Rob ih je prepoznao kao gaćice koje je ranije stavio u mašinu za pranje. Rob je ubrzao korak, pao na kolena ispred Gospodarice.
„Gospodarice, kako sam vas izneverio?“
„Gaćice su bile na pranju, ali nisu mokre. Da li ste zaboravili da pokrenete mašinu?“
Rob je na trenutak razmislio i setio se.
„Da, gospodarice. Stavio sam vašu odeću u mašinu za pranje, a zatim zaboravio da pritisnem dugme za start.“ – priznao je grešku. 
„Robe, znaš da ne dozvoljavam greške, bićeš kažnjen.“
„Da, gospodarice.“
Oči Roba počeše suziti. Nikada ne bi plakao, jer nije tako bio obučen, ali Njene kazne mogle su se kretati od blagih do krajne ekstremnih!
KRAJ 1. Dela
