Moj prijatelj Kristijan i ja imali smo 24 godine i upravo smo završavali fakultet. Početkom leta planirali smo da otputujemo u grad da posetimo jedan klub, mesto koje je bilo na dobrom glasu. To je sve organizovala gomila prijatelja studenata i iako mi je ideja o noćnom izlasku u grad nije bila omiljena, osećao sam obavezu da prisustvujem zbog Kristijana jer sam bio tamo kao podrška; bio je očaran Draganom, jednom od organizatora, i nadao se da će mu moje prisustvo ići u korist.
Glavna zamjerka koju smo imali oko grada bila je borba za prevoz do kuće u kasnim satima. Taksiji su bili opcija, ali naše mesto je bilo udaljeno i cena bi bila iznuđivačka. Javni prevoz nije bio dostupan posle 23 sata. Na Kristijanov predlog, jedna od mogućnosti koja nam je bila na raspolaganju bila je da ostanemo kod njegove tetke (bukvalno dva minuta od mesta održavanja).
Zvao ju je i bilo je dogovoreno. Renata se razvela i živela je sama u dvosobnom stanu. Njena ćerka, Kristijanova rođaka, odselila se i pohađala fakultet u drugoj državi. Nikada ranije nisam sreo Renatu, ali Kristijan me je uverio da je druželjubiva i da može biti zabavna.
Nedelju dana pre događaja, Kristijan je dobio obaveštenje i poziv na neformalni intervju za mesto na traženom kursu koji je želeo da pohađa. Ispostavilo se da je to bila srećna slučajnost jer se to održavalo dan nakon događaja, ali nije bilo prerano ujutru, a takođe je bilo i manje od dve ulice od mesta njegove tetke.
Plan je bio da on prisustvuje intervjuu, a ja izblejim po gradu dok je on tamo, a onda smo bismo oboje krenuli popodne nazad vozom.
Da ubrzamo, Kristijan i ja smo došli u grad rano popodne. Družili smo se po raznim mestima i popili par piva pre nego što smo krenuli prema tetkinoj kući. Usput me je razigrano upozorio da bi mogla biti pomalo otkačena sa dobrim ali čudnim smislom za humor i da ne bih trebao biti previše razmišljati oko toga.
Lično gledano, to mi nije smetalo, imao sam tendenciju da se skontam sa takvim ljudima. Ono na šta me nije upozorio je koliko je bila zapanjujuća. Očekivao sam da ću videti mršavu ženu srednjih godina koja se verovatno malo opustila jer je živela sama, ali ništa nije moglo biti dalje od istine.
Ono što je iskoračilo da me zagrli, pozdravi i poželi dobrodošlicu u svoj dom bila je izuzetno privlačna pedesetogodišnja žena koja je mirisala apsolutno božanski. Prišla mi je u zagrljaj kada se predstavila i utisnula mi dve velikodušne sise u grudi.
„Dobrodošao Andrej, tako mi je drago što smo se upoznali!“ Odmah sam osetio toplotu u njenom glasu.
„Hvala što si nam dozvolila da ostanemo teta Renata.“ Kristijan je rekao bacivši torbu na pod u hodniku. „Da, hvala vam puno, gospođo Renata …“
Osetio sam kako mi je stisnuta ruka pre nego što sam uspeo da završim, „Hej! Andrej, bez persiranja… samo Renata.“
Još jednom sam promrmljao hvala, ovaj put sam se osećao malo stidljivije dok me je gledala u oči. Nikada mi to nije bila jača strana, kontakt očima. Izgledala je veoma mlado za svoje godine i imala je mladalački sjaj oko sebe. Oči su joj bile svetle, široke i privlačne, a imala je jedno od onih ljupkih lica koja bi kad se naljutila nekako delovala prijateljski.
Smeđa kosa do ramena, vrat koji je bio izložen zbog nežnog divnog dekoltea. Imao sam osećaj da me čita baš dok sam ja čitao nju i borio sam se sa impulsom da joj u tom trenutku pogledam dojke.
Okrenula se da uđe u stan i nakon što su joj pete nekoliko koraka lupkale po drvenom podu, naslonila se na zid i podigla noge jedno po jedno da ih izvuče. Sa leđa, njena uska suknja iznad kolena pokazala je svoje oblikovano dupe i osetio sam kako se dižem od samog pogleda na njene noge i stopala.
„Šta biste momci hteli? Kafu, možda pivo?“ – upitala je, ne gledajući nikoga od nas dok je otvarala frižider.
Odlučili smo se za pivo i proveli nekoliko sati ugodnih razgovora sa njom. I ona je pila pivo i iako je bilo dosta porodičnih razgovora sa njom i Kristijanom, ubacila me je u razgovor i ljubazno se raspitivala o mojoj porodici i mom obrazovanju, i kako su stvari kod kuće itd.
Sedela je pod uglom u odnosu na mene, raširenih nogu na naslonjaču, a iz mog položaja oči su mi neprestano privlačile njene noge koje su se protezale i mrdale. Bila je vrela kao sam pakao i isijavala je senzualnost. Nisam bio siguran da li to zamišljam, ali u jednom trenutku sam se skoro mogao zakleti da me uhvatila kako gledam jer su joj stopala postala aktivnija i nastavila je da ispruža jedno stopalo prema spolja kao da pokazuje prstom na nešto.
Zatim je počela okretati stopalo bočno tako da je istrošen donji deo njenih najlon čarapa bio vidljiv. Uvek sam bio čovek koji je voleo noge ali i nikada nisam pridavao mnogo pažnje stopalima… međutim prizor Renatinog izvijanja i migoljenja ispred mene uzburkao je nešto u mojim slabinama.
Razgovor je došao do Kristijanovog intervjua sledećeg jutra. „Za koliko sati moraš biti budan?“ Upitala je Renata.
„Pa, to je u 10.30“, rekao je Kristijan, dodajući, „pa ako ustanem recimo u devet sredim se i sve, dovoljno zar ne? To je veoma blizu, ali hteo bih da stignem tamo bar pola sata ranije“ .
„A šta je sa tobom Andrej?“ Pitala je okrenuvši se prema meni.
Kristijan joj je rekao osnovni plan koji smo zacrtali o tome da malo visim po gradu dok je bio na intervjuu.
„Koliko će to trajati?“ Upitala je.
„Hmmm, mislim da rade dve grupe pitanja i ako budem imao sreće da pređem na drugi nivo, možda će doći do produženja, pa bi to moglo biti dva sata.“
„Pa to uopšte nema smisla.“ Renata je rekla, dodajući, „Nema potrebe da Andrej rano ustaje i hoda po gradu kao skitnica dok si ti na intervjuu. Nema problema da ostane ovde pobogu.“
„Nismo hteli da se namećemo.“ Rekao je Kristijan.
„Nemoj da si šašav Kiki.“ Renata je uzvratila pomalo uvređena.
I to je bilo to, sve je odlučeno preda mnom bez ikakvog pitanja upućenog meni – da li se ja slažem sa tim. Sedeo sam ćuteći, iako sam pokušavao da pokažem da dođem do reči, Renata je to tek na kraju osetila.
„Izvini Andrej, niko tebe nije pitao šta ti odgovara. Da li si sa ovim u redu?“ Zahihotala se dok je to govorila. Samo sam klimnuo glavom i rekao sjajno, hvala. „Ne brini, ne ujedam!“
Popili smo još par piva i nakon tuširanja i presvlačenja bili smo spremni za polazak na događaj oko osam popodne.
„Verovatno ću bit uvelikoi u krevetu kad dođete, tako da lepo provedite noć momci, ima još mnogo piva i grickalica u frižideru, ako želite, u redu?“
Kasnije, kako se ispostavilo, noć je ispala kao umeren uspeh za Kristijana. Uspeo je da razgovara sa Draganom duže vreme i bio je uveren da je postavio neke pozitivne temelje za potencijalnu vezu. Kad smo se vratili kod Renate, nismo se zamarali pivom; Kristijan je bio na romantičnom vrhuncu, a predstojeći intervju takođe mu je zaokupio fokus.
Odlučili smo da sviramo fajront. Kristijan je imao spavaću sobu svoje rođake, a Renata mi je napravila improvizovani kauču na otvaranje na kojem je ranije sedela. Nakon što sam oprao zube, u majici i šorcu, skliznuo sam pod jorgan, pomalo iscrpljen.
Okrenuo sam glavu pokušavajući da zauzmem udobniji položaj na jastuku, a onda sam to ugledao. Iznad moje glave, iza jastuka, bio je par zgužvanih najlonki. Odmah sam osetio kako mi srce ubrzano luta, vizije i misli lebdele su mi u glavi.
Pre samo nekoliko sati, ovo je obuhvatalo oznojena kancelarijska stopala i dugačke noge tetke Renate. Nisam mogao da odolim. Posegnuo sam i povukao ih do nosa, pokušavajući da ih zaklonim ispod jastuka, ako neko izađe po čašu vode ili bilo šta drugo.
Lagano sam povukao najlon i to onaj deo kod stopala i zatvorio ga oko nozdrva, duboko udahnuvši. Čist znojni mošus nogu savladao me dok mi je otvrdnuti kurac probio otvor u šorcu. Delovi tabana i prstiju, gde se znoj skupio mirisali su jako, oporo, božanstveno!
Osećajući se hrabrije, navlažio sam deo prsta jezikom i zastenjao dok mi je gorčina prljavštine od stopala obuzimala pljuvačku. Vrh mog kurca je postajao sve uzbuđeniji i mokriji, bilo je čak previše uzbuđenja i sluzi… bio sam blizu da izgubim kontrolu i ejakuliram.
Bilo je najbolje da prestanem sada, pomislio sam, ali neposredno pre nego što sam to učinio, još sam se malo gužvao sa najlonkama i prineo ih svom nosu. Osećaj i miris Renatine pičke potpuno su me savladali, bio sam izgubljen u trenutku i u opasnosti da joj uništim jorgan.
Bilo je vreme da prestanem. Pre nego što sam to shvatio, probudio sam se sledećeg jutra sa Renatom koja je stajala i gledala iznad mene sa kafom u jednoj ruci i čarapama u drugoj. Na licu je imala izraz zbunjenosti.
KRAJ 1. Dela